Testosteron se u javnoj kulturi vezuje skoro isključivo za muškarce, ali kod žena ovaj hormon ima ulogu od puberteta do duboke starosti. Žene proizvode oko desetinu količine koju proizvode muškarci, a najviši nivoi su u dvadesetim — između 25. i 50. godine količina cirkulišućeg testosterona pada otprilike upola, postepeno i bez naglog „prelomnog momenta” kao kod estradiola u menopauzi [1].
Posle 40: mnoge žene osećaju efekte ovog tihog pada — gubitak libida koji ne odgovara odnosima ni stresu, smanjeno opšte zadovoljstvo telom i pokretom, blago zamućenje misli, otežan rast mišića uz isti trening.
Pravo pitanje: kada je to deo prirodnog starenja koje se može upravljati načinom života, a kada je opravdano da se razgovara o terapiji testosteronom kod žena?
Šta testosteron radi kod žene
Iako se naziva „muški” hormon, testosteron je esencijalan i kod žena. Proizvode ga jajnici (oko 25%) i nadbubrežne žlezde (oko 25%), a ostatak nastaje konverzijom iz prekursora u perifernim tkivima [1]. Uloge:
- Seksualni nagon: najjasnije dokumentovan efekat
- Mišićna masa i snaga: sintetiše belančevine, podržava trening
- Koštana gustina: paralelno sa estrogenom
- Energija i vitalnost: subjektivni efekti dokumentovani u nekim studijama
- Raspoloženje: uključen u motivaciju i sistem nagrade
- Kognicija: naročito prostorni vid i radna memorija
- Vaginalno zdravlje: receptori postoje na vaginalnoj sluzokoži
Kod žena se deo T konvertuje u estradiol u perifernim tkivima, pa „testosteron” kod žene ne deluje samo kao testosteron, nego i kao prekursor estrogena u mestima gde je to potrebno.
Kako se nivo menja sa godinama
Testosteron kod žena pokazuje obrazac drugačiji od estradiola. Vrhunac je u kasnoj adolescenciji i ranim dvadesetim. Posle 25–30. godine počinje postepeni pad: oko 1–2% godišnje [2]. Do 40. godine ukupni testosteron je oko polovine od mladalačkog nivoa, do menopauze još manje. Za razliku od estradiola, ne postoji nagao pad u perimenopauzi: zato žene često ne primete promenu kao posebnu „fazu”, nego kao postepeno udaljavanje od mladosti.
Specifične situacije koje uzrokuju nagli pad:
- Hirurška menopauza (uklanjanje jajnika): direktan i drastičan pad. Razlika od prirodne menopauze je značajna.
- Hemoterapija ili radioterapija jajnika.
- Adrenalna insuficijencija: retka, ali može da uzrokuje izrazito niske vrednosti.
- Hipopituitarizam: poremećaj rada hipofize.
Žene posle hirurške menopauze zaslužuju posebnu pažnju u razgovoru o testosteronu, jer je njihov pad najakutniji.
Simptomi koji mogu da znače nizak testosteron
Glavni problem u kliničkoj praksi: simptomi „niskog testosterona” kod žena gotovo svi imaju i druge moguće uzroke. Štitna žlezda, deficit gvožđa, depresija, nesanica, perimenopauzni pad estrogena, hroničan stres — sve može da daje istu sliku.
Praktičan pristup: zato je važno proceniti simptome u kontekstu, a ne automatski pripisati T-u.
Simptom sa najjasnijim dokazima je gubitak seksualnog nagona. Konkretno Hipoaktivni poremećaj seksualne želje (HSDD): trajan pad ili odsustvo želje koji izaziva subjektivnu nelagodu i nije objašnjen drugim faktorima (problemi u odnosu, depresija, lekovi, fizički razlozi). HSDD u postmenopauzi je jedina indikacija za testosteronsku terapiju kod žena koju podržavaju međunarodne smernice [3]. Više o seksualnoj funkciji u perimenopauzi: tekst „Libido u menopauzi”.
Drugi simptomi koji se često pripisuju T-u, ali imaju mnoge druge razloge:
- Smanjenje energije i vitalnosti: može biti štitna žlezda (TSH), anemija (feritin), nedostatak vitamina D ili B12, loš san, depresija
- Otežan rast mišića uprkos treninga snage: često sarkopenija povezana sa starenjem i nedovoljnim unosom belančevina; više u tekstu „Sarkopenija”
- Smanjeno opšte zadovoljstvo: pad estradiola u perimenopauzi često daje sličnu sliku
- Kognitivna „magla”: najčešće hormonska tranzicija, san, stres
- Suvoća vagine: primarno estrogen, ne testosteron
- Smanjenje koštane gustine: primarno estrogen
Studije ne potvrđuju jasnu vezu između niskog T-a i ovih simptoma kod prosečne žene posle 40 — pa se T-terapija u tim indikacijama ne preporučuje rutinski.
Šta laboratorija može i ne može
Ovde je razumevanje granica testa važno koliko sam rezultat.
Ukupni testosteron — najšire dostupan test. Kod žena vrednosti su normalno 0,3–2,4 nmol/L (ili 8,4–48 ng/dL u drugim jedinicama). Posle menopauze obično 0,2–1,5 nmol/L.
Najveći problem: laboratorijski testovi razvijani su prvenstveno za muške opsege, pa pri vrlo niskim vrednostima imaju lošu preciznost [4].
Slobodni testosteron i SHBG (sex hormone-binding globulin) — daju kompletniju sliku. SHBG raste pod oralnim estrogenom i smanjuje slobodnu frakciju, pa žena na oralnoj terapiji može imati klinički nizak T uprkos „normalnom” ukupnom.
Glavni princip: Internacionalni konsenzus (ISSWSH/IMS 2019, BMS 2021) jasno kaže: laboratorijski test T-a kod žena se NE koristi za dijagnozu „niskog testosterona”. Klinička dijagnoza HSDD-a postavlja se na osnovu simptoma, a T-laboratorija služi samo da se potvrdi da nivo nije previsok pre uvođenja terapije i da se prati tokom terapije [3, 5]. Niski rezultat sam ne opravdava terapiju, a normalan rezultat je ne isključuje.
To je bitan momenat koji se često previdi u praksi.
Šta studije pokazuju o terapiji testosteronom kod žena
Najjači dokazi — HSDD u postmenopauzi. Više randomizovanih studija dokumentuje da niska doza testosterona (otprilike 1/10 muške) kod žena u postmenopauzi sa dijagnostikovanim HSDD-om značajno povećava broj zadovoljavajućih seksualnih kontakata, smanjuje stres oko niskog libida i poboljšava želju u poređenju sa placebom [3, 6]. Efekti su blagi do umereni, ali konzistentni.
Slabiji dokazi — opšta vitalnost, mišići, kognicija. Studije postoje, ali rezultati su mešoviti i klinički efekti uglavnom mali. Nijedna međunarodna smernica ne preporučuje T kod žena za ove indikacije.
Bezbednost u kratkoj i srednjoj perspektivi (do 2 godine). Pri dozi „1/10 muške” i ciljnim nivoima koji ostaju u premenopauznom opsegu — istraživanja pokazuju umerenu bezbednost.
Najčešći neželjeni efekti: blago povećanje akni, blago povećanje dlakavosti na licu (oko 5% žena), retko gubitak kose tipa muškog (androgena alopecija) ili produbljenje glasa.
Dugoročna bezbednost (preko 2 godine) — nepoznata. Ovde studije ne mogu sa sigurnošću da odgovore. Posebno je nejasan dugoročan efekat na rizik od raka dojke i kardiovaskularne bolesti. Zato se T-terapija kod žena vodi uz redovne kontrole, sa najnižom efektivnom dozom, i sa periodičnom procenom da li je nastavak opravdan.
Što se NE preporučuje:
- T u dozama jednakim muškim — ozbiljan rizik od virilizacije
- T pri normalnom libidu „za vitalnost ili mišiće”
- T kod ne-dijagnostikovanog HSDD-a, bez razgovora o drugim faktorima (odnos, depresija, lekovi)
- DHEA u visokim dozama umesto T-a — slabiji dokazi
- „Prirodni testosteronski pojačivači” — uglavnom marketing
Forme T-terapije i odakle dolaze
Ovo je kompleksna tema jer ne postoji odobrena T-terapija specifično za žene u većini zemalja — što stvara konfuziju.
Andriol (testosteron undekanoat) i Testogel/Testim — odobreni za muškarce. Žene koriste pri 1/10 muške doze pod nadzorom — off-label situacija. To znači da se lek koristi van zvanične indikacije, što zahteva izričiti razgovor sa lekarom o očekivanjima i rizicima.
Pripravne kreme — u nekim zemljama farmaceuti pripremaju kreme sa specifičnom dozom (0,5–1% testosterona, oko 5 mg dnevno aplikuje se na kožu). Iako rasprostranjene u praksi, kvalitet pripravlja varira po apotekama.
Implanti (peletke) — koriste se u nekim zemljama, ali doze često prevazilaze konzervativnu preporuku, pa konvencionalna kontrola nivoa u krvi postaje važnija.
Što se NE preporučuje:
- Online kupovina T-a bez recepta
- „Bioidentični” T koktelovi iz „antiage” centara koji ne kontrolišu nivoe u krvi
- T injekcije u dozama bližim muškim — kod žena daju virilizaciju za nekoliko meseci
Razgovor sa endokrinologom ili ginekologom sa iskustvom u perimenopauzi i menopauzi — preduslov za bilo kakvu razmišljanu o T-terapiji.
Pre nego što se razmatra terapija — šta drugo proveriti
Pre nego što se „nizak testosteron” prizna kao razlog simptoma, vrede sledeći koraci:
Bazne analize:
- TSH (i T4 ako je TSH granični) — štitnjača
- Feritin — gvožđe (često pada u perimenopauzi sa obilnim ciklusima)
- Vitamin D, B12 — česti deficiti
- Kompletna krvna slika
- Glikemija, HbA1c — predijabetes
- Kod simptoma anksioznosti i depresije — razgovor sa psihologom ili psihijatrom
Lista bazičnih analiza za žene 40+ — u tekstu „Lista analiza za žene 40+”.
Razgovor o lekovima. Antidepresivi (naročito SSRI), oralni kontraceptivi, beta-blokatori, neki lekovi za visok pritisak — svi mogu da smanjuju libido i energiju. Pre nego što se razmišlja o T-u, vredi razgovarati o tome šta se uzima.
Razgovor o snu i stresu. Hroničan loš san i hroničan stres — najčešći nepriznati uzroci „svega što se pripisuje hormonima”. Higijena sna, KBT-N, redovan pokret, smanjenje alkohola — često vraćaju veliki deo „izgubljenog”.
Razgovor o seksualnom kontekstu. HSDD nije izolovan biološki fenomen — uvek je u kontekstu odnosa, partnera, životne faze, emocionalne klime. Seks-terapeut ili psiholog sa specijalizacijom za seksualno zdravlje često daje više od izolovane terapije T-om.
Estrogenska terapija prva. Mnoge žene koje misle da im „treba testosteron” imaju neispravljen pad estrogena. HMT (hormonska menopauzna terapija) često poboljšava libido posredno: preko poboljšanja sna, raspoloženja, vaginalnog zdravlja, energije. Više u tekstu „Hormonska terapija u menopauzi”.
Crveni signali koji nisu samo „pad testosterona”
Crveni signali: pregled bez čekanja kod lekara ako se uz simptome javlja:
- Naglo započet umor uz gubitak težine bez razloga
- Hladnoća, debljanje, suva koža, opadanje kose — sumnja na hipotireozu
- Bledilo, kratkoća daha, vrtoglavica — sumnja na anemiju
- Trajno tugovanje, gubitak interesa, suicidalne misli — depresija traži tretman
- Vrlo brz porast dlakavosti na licu i grudima, snižavanje glasa, povećanje klitorisa, promena ciklusa — sumnja na hiperandrogenemiju (PCOS, tumor jajnika ili nadbubrega)
- Iznenadni gubitak libida posle nove terapije ili životnog događaja — često nije hormonalan
Često postavljana pitanja
Da li se kod svih žena nivo testosterona pada posle 40?
Da, u proseku tako. Pad testosterona je postepen i počinje već u 20-im. Do 40. godine ukupni T je obično polovina mladalačkog. Ali simptomi koji se pripisuju ovom padu često imaju druge razloge.
Treba li mi laboratorijski test testosterona?
Sam za sebe — ne, jer kod žena rezultat ne dovodi do dijagnoze. Test ima smisla u kontekstu razgovora o specifičnoj indikaciji (HSDD u postmenopauzi) i pre uvođenja eventualne terapije, da se isključi visoka vrednost. Inače se vrste posebnih kompleksnih hormonskih panela koje neki centri prodaju nemaju kliničku vrednost.
Zašto T-terapija kod žena nije zvanično odobrena?
Većina dosadašnjih studija odnosi se na žene u postmenopauzi sa HSDD-om i pokazuje umerene efekte. Dugoročna bezbednost (efekti na rak dojke, srce) nije dovoljno ispitana, pa regulatori traže više podataka. Australija je prva zemlja koja je odobrila specifičan T preparat za žene (AndroFeme); u većini drugih zemalja se T koristi off-label, pod nadzorom lekara.
Da li T-terapija pomaže sa mišićima i osnaživanjem treninga?
U umerenoj dozi koja odgovara ženama — efekti na mišiće su mali. Velikim porastom snage praćena je doza koja je već u zoni virilizacije. Trening snage uz dovoljan unos belančevina i, kod indikacije, hormonska terapija u menopauzi — daju daleko sigurnije rezultate. Više u tekstu „Vežbam i ne mršavim”.
Šta sa DHEA?
DHEA je prekursor i T-a i estrogena. Suplementacija DHEA kod žena ima slabe i mešovite dokaze za većinu indikacija. U postmenopauzi može imati malu ulogu kod vaginalne suvoće (lokalna primena, ne sistemska). Sistemska oralna primena visokih doza nije bezopasna i ne preporučuje se rutinski.
Da li online apoteke i „antiage centri” sa T-injekcijama bezbedne?
Često ne.
Vrlo česta zamka: doze tipične za muškarce daju ženama jasnu virilizaciju kroz nekoliko meseci (gubitak kose, dublji glas, povećanje dlakavosti, akni). Ovi efekti delom su nepovratni. Bezbedna T-terapija kod žene zahteva 1/10 muške doze, redovan praćenje nivoa u krvi i pregled stručnjaka.
Šta je važno zapamtiti
Testosteron kod žena postoji i ima ulogu, ali kod prosečne žene posle 40 nije „skriveni razlog” za sve simptome koji se javljaju. Nivo postepeno pada od 20-ih, a do 40. godine je već prepolovljen — bez dramatičnog događaja. Jedina indikacija za T-terapiju kod žena podržana međunarodnim smernicama je HSDD u postmenopauzi, sa potvrđenim umerenim efektom u kratkoj i srednjoj perspektivi i nepoznatim dugoročnim profilom. Pre nego što se razmatra T-terapija, treba isključiti druge česte uzroke (štitnjača, gvožđe, vitamin D, depresija, loš san, lekovi, kontekst odnosa) i razmotriti estrogensku terapiju prvi. Doza koja odgovara ženama je oko 1/10 muške, sa redovnim monitoringom. Online kupovina i „antiage” injekcije bez kontrole — često uzrokuju trajnu virilizaciju.
Više o starenju u glavnom vodiču „Zdravo starenje: kompletan vodič”.
Izvori
- Davis SR, Wahlin-Jacobsen S. Testosterone in women — the clinical significance. Lancet Diabetes Endocrinol. 2015.
- Zumoff B, Strain GW, Miller LK, Rosner W. Twenty-four-hour mean plasma testosterone concentration declines with age in normal premenopausal women. J Clin Endocrinol Metab. 1995.
- Davis SR, Baber R, Panay N et al. Global Consensus Position Statement on the Use of Testosterone Therapy for Women. J Clin Endocrinol Metab. 2019.
- Rosner W, Auchus RJ, Azziz R et al. Position statement: utility, limitations, and pitfalls in measuring testosterone. J Clin Endocrinol Metab. 2007.
- Hamoda H, Mukherjee A, Morris E et al. Optimising the menopause transition: Joint position statement by the British Menopause Society. Post Reprod Health. 2022.
- Islam RM, Bell RJ, Green S, Page MJ, Davis SR. Safety and efficacy of testosterone for women: systematic review and meta-analysis. Lancet Diabetes Endocrinol. 2019.
- Achilli C, Pundir J, Ramanathan P, Sabatini L, Hamoda H, Panay N. Efficacy and safety of transdermal testosterone in postmenopausal women with hypoactive sexual desire disorder: a systematic review and meta-analysis. Fertil Steril. 2017.