Tinitus posle 40: kada je razlog za pregled

U tišini posle ležanja u krevet, u uglovima dana kad se sve drugo smiri, oseća se zvuk kojeg „nema”: tih piskav ton, zujanje, šištanje ili pulsiranje koje je stalno tu i čeka. Posle 40. godine ovaj fenomen — tinitus — pogađa otprilike svaku petu osobu, posle 60. svaku treću ^{[1, 2]}.

Šta to zaista znači: nije bolest sama po sebi, već signal koji može da znači različite stvari. Najveći deo slučajeva nije ozbiljno, ali postoji izrazito važna razlika između „opšteg starosnog tinitusa” i jednostranog ili pulsirajućeg tinitusa, koji zahteva pregled.

Dobra vest: čak i kad se tinitus ne može potpuno ukloniti, postoji mnogo načina da prestane da dominira životom.

Šta je tinitus

Tinitus je svesna percepcija zvuka koji ne dolazi iz spoljašnjeg izvora — najčešće zujanje, piskutavi ton, šištanje ili „škripanje”. Razlikujemo dva osnovna tipa:

Subjektivni tinitus — daleko najčešći (preko 95% slučajeva). Samo osoba koja ga ima čuje zvuk. Nastaje od promena u sluhu, slušnim putevima ili centralnoj obradi zvuka u mozgu.

Objektivni tinitus — redak (manje od 5%). Zvuk koji može da čuje i lekar pri pregledu (npr. stetoskopom). Najčešće je pulsirajući i znači da postoji konkretan vaskularni ili mišićni razlog koji daje stvaran zvuk u glavi (suženje krvnog suda, mišićni grč, abnormalna konekcija krvnih sudova). Uvek zahteva pregled.

Zvuk može da bude stalan ili povremen, jednostran ili obostran, jak ili tih. Posle 40 najčešći obrazac — obostran, stalan ili „talasajući”, piskutav, srednje jačine, pojačava se u tišini i pri stresu.

Zašto je češći posle 40

Glavni izvori tinitusa posle 40:

Starosna nagluvost (presbiakuzija). Najčešći osnovni razlog. Postepeno gubljenje sluha za visoke frekvencije počinje već u 30-im, posle 50. postaje primetno. Mozak „pojača” signal iz oslabljenih slušnih puteva, i taj pojačan unutrašnji signal se pretvara u tinitus ^[3]. Zato je tinitus često prvi signal nagluvosti — pre nego što se „čuje” kao gubitak razumevanja govora.

Kumulativna izloženost glasnim zvucima. Koncerti, slušalice na visokoj jačini, pile mašine, gradilište, lov, profesionalni rad sa bukom — svi ostavljaju kumulativni trag. Posle 40 ovaj trag postaje vidljiv.

Klasično: jednostran tinitus posle godina rada u bučnoj sredini sa stranom uha koja je bila bliža izvoru.

Lekovi koji oštećuju sluh (ototoksični). Visoke doze aspirina, neke vrste antibiotika (aminoglikozidi, tipa gentamicin), neki lekovi za rak (cisplatin), neki diuretici (furosemid u visokim dozama), hinin. Tinitus koji se pojavio posle uvođenja novog leka — vredi proveriti.

Kardiovaskularni faktori. Visok pritisak, ateroskleroza, anemija — mogu da pojačaju tinitus jer remete protok krvi u sitnim sudovima koji hrane uvo. Kontrola sistemskih faktora često poboljšava sliku.

Disfunkcija temporomandibularnog zgloba (TMJ). Zglob između donje vilice i lobanje. Pri škripanju zubima u snu, jakom stiskanju zuba u stresu, povredama vilice — može da pojača tinitus.

Karakteristično: tinitus se menja sa kretanjem vilice ili pritiskom na zglob.

Problemi sa vratom. Tinitus koji se menja pri promeni položaja vrata ili glave može da bude povezan sa cervikalnom spondilozom ili napetim mišićima vrata. Često se rešava paralelno sa lečenjem vrata.

Hormonalne promene u perimenopauzi. Studije pokazuju da je učestalost tinitusa kod žena nešto veća u perimenopauzi nego u premenopauzi, što se dovodi u vezu sa fluktuacijama estrogena, lošijim snom i porastom anksioznosti u ovom periodu ^[4]. Veza je posredna, ne direktna.

Bolesti uha. Hroničan otitis, otoskleroza, nakupljanje voska, perforacija bubne opne — sve može da uzrokuje tinitus. Otkriva se pregledom kod otorinolaringologa (ORL).

Méniereova bolest. Kombinacija jednostranog tinitusa, vrtoglavica u napadima i fluktuirajućeg gubitka sluha. Zahteva specifičan pristup.

Akustična neuroma (švanom). Benigni tumor sluho-vestibularnog nerva.

Klasičan signal: postepeno započet jednostran tinitus uz jednostran gubitak sluha. Redak je, ali važno isključiti pri jednostranom tinitusu.

Šta pojačava tinitus

Što vredi proveriti: faktori koji ne uzrokuju tinitus, ali pojačavaju njegovu primetnost ili intenzitet:

• Tišina — paradoksalno najveći pojačivač; zato se mnoga rešenja zasnivaju na blagoj pozadinskoj zvučnoj kulisi
• Stres i anksioznost — visok kortizol pojačava centralnu osetljivost, mozak više „obraća pažnju” na unutrašnji signal
• Loš san — fragmentisan san pojačava i bol i tinitus, hrane se međusobno
• Kofein i alkohol — kod nekih osoba pojačavaju (kod drugih ne menjaju)
• Pušenje — direktan negativan uticaj na cirkulaciju i sluh
• Određeni lekovi — naročito visoke doze aspirina, neki antibiotici, lekovi za visok pritisak (svi ne, samo neki)

Crveni signali — pregled bez čekanja

Hitno kod ORL-a: pregled kod otorinolaringologa bez čekanja ako se javlja:

• Jednostran tinitus — samo u jednom uvu (naročito ako je novonastao)
• Pulsirajući tinitus koji se sinhronizuje sa pulsom (vaskularni razlog)
• Naglo započet tinitus — pojavio se preko noći ili u nekoliko dana
• Tinitus uz nagao gubitak sluha — iznenadni gubitak sluha je hitno stanje koje zahteva tretman u prvim danima
• Tinitus uz vrtoglavicu, naročito sa gubitkom ravnoteže
• Tinitus uz neurološke simptome — utrnulost lica, slabost, dvostruki vid
• Curenje iz uha, krvarenje, jak bol uz tinitus
• Tinitus posle udarca u glavu ili akustične traume (eksplozija, koncert)

Plansko zakazivanje:

• Tinitus traje duže od 3 meseca uz znatno ograničenje kvaliteta života
• Sumnja na nagluvost — otežano razumevanje govora u bučnoj sredini, traženje da se ponovi
• Konstantan tinitus koji pogoršava san ili koncentraciju
• Tinitus koji se pojavio uz uvođenje novog leka

Šta zaista pomaže

Realan cilj: u dobrom delu slučajeva tinitus se ne uklanja u potpunosti, ali se može efikasno smanjiti njegova primetnost i emocionalna težina. To znači da osoba prestaje da misli na tinitus — ne da on prestaje fizički da postoji.

Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT). Najjači dokazi za smanjenje uticaja tinitusa na svakodnevnicu. KBT za tinitus radi na obrascima razmišljanja koji pojačavaju emocionalnu reakciju na zvuk, na strategijama relaksacije i preusmeravanja pažnje ^[5]. Studije pokazuju značajno poboljšanje kvaliteta života kod većine učesnika.

Slušni aparati pri pridruženoj nagluvosti. Ako uz tinitus postoji blago do umereno gubljenje sluha — slušni aparat često smanjuje primetnost tinitusa, jer mozak ponovo dobija dovoljan spoljni zvučni unos i prestaje da pojačava unutrašnji signal. Mnogi savremeni aparati imaju i opciju maskiranja tinitusa pozadinskim zvukom.

Terapija zvukom (sound therapy). Beli šum, prirodni zvuci (kiša, more), tihe muzičke „kulise” — pomažu naročito noću i u tihim okruženjima. Postoje aplikacije, posebne aparate, jastuci sa zvukom. Cilj nije „prikriti” tinitus potpuno, već smanjiti njegov kontrast sa tišinom.

Tinitus retraining therapy (TRT). Kombinacija savetovanja i slušanja blago glasnog pozadinskog zvuka, sa ciljem da mozak postepeno „prestane da obraća pažnju” na tinitus. Zahteva nekoliko meseci doslednog rada sa stručnjakom.

Lečenje pridruženih stanja. Kontrola krvnog pritiska, dijabetesa, anemije — često poboljšava i tinitus. Lečenje TMJ disfunkcije (kapa za noć, fizioterapija vilice) ako je TMJ deo slike.

Pregled lekova. Ako se tinitus pojavio ili pogoršao posle uvođenja novog leka — razgovor sa lekarom o alternativi.

Hormonska terapija u menopauzi (HTM). Studije ne podržavaju HTM kao primarni tretman za tinitus. Kod žena koje uzimaju HTM zbog drugih razloga, opšte poboljšanje sna i smanjenje anksioznosti može indirektno olakšati i tinitus.

San i upravljanje stresom. Higijena sna, kognitivno-bihejvioralna terapija za nesanicu (KBT-N), tehnike opuštanja, redovna fizička aktivnost — sve smanjuje primetnost tinitusa. Više o snu — u tekstu „Večernja rutina za bolji san”.

Smanjenje izloženosti glasnoj buci. Štiti od daljeg pogoršanja. Obavezno pri profesionalnoj izloženosti, na koncertima, pri korišćenju slušalica (pravilo 60-60: ne preko 60% jačine duže od 60 minuta).

Šta NE pomaže (ili ima vrlo slabe dokaze)

Ginko biloba — najveće meta-analize ne potvrđuju efekat na tinitus iznad placeba ^[6]. Bezbedno, ali nije osnov tretmana.

Cink, magnezijum, kompleksi vitamina za tinitus — slabi dokazi, koriste se samo kod dokazanog deficita.

Kineski preparati i biljni „tonici za uvo” — uglavnom marketing.

„Akustični tretmani” sa specifičnim frekvencijama — neki proizvodi obećavaju da specifična zvukovna sekvenca „popravlja” tinitus. Jasnih dokaza nema, mada terapija zvukom u širem smislu pomaže.

Hipnoza, akupunktura — slabi i mešoviti dokazi. Kod nekih osoba subjektivno pomaže, ali nije osnov tretmana.

„Detoksi” i „prečišćavanja” za tinitus — bez evidencije.

Često postavljana pitanja

Šta je važno zapamtiti

Tinitus posle 40 je čest, a u najvećem broju slučajeva nije ozbiljan signal — najčešće je posledica starosnog gubitka visokih frekvencija sluha ili kumulativne izloženosti buci. Ali postoje važne razlike u tome kako se tinitus javlja: jednostran, pulsirajući, naglo započet ili praćen vrtoglavicom — traže pregled. Najjači dokazani pristupi za smanjenje uticaja tinitusa su kognitivno-bihejvioralna terapija, slušni aparati pri pridruženoj nagluvosti, terapija zvukom i upravljanje stresom i snom. Suplementi i alternativne metode imaju ograničene dokaze. Cilj tretmana u većini slučajeva nije potpuno uklanjanje, već smanjenje primetnosti i uticaja na kvalitet života — i to je dostižno za većinu osoba.

Više o starenju u glavnom vodiču „Zdravo starenje: kompletan vodič”.

Izvori

1. Bhatt JM, Lin HW, Bhattacharyya N. Prevalence, severity, exposures, and treatment patterns of tinnitus in the United States. JAMA Otolaryngol Head Neck Surg. 2016.
2. McCormack A, Edmondson-Jones M, Somerset S, Hall D. A systematic review of the reporting of tinnitus prevalence and severity. Hear Res. 2016.
3. Schaette R, McAlpine D. Tinnitus with a normal audiogram: physiological evidence for hidden hearing loss and computational model. J Neurosci. 2011.
4. Park IS, Yi DH. Pre- and post-menopausal women’s tinnitus and the management strategy. J Audiol Otol. 2022.
5. Fuller T, Cima R, Langguth B et al. Cognitive behavioural therapy for tinnitus. Cochrane Database Syst Rev. 2020.
6. Hilton MP, Zimmermann EF, Hunt WT. Ginkgo biloba for tinnitus. Cochrane Database Syst Rev. 2013.
7. Tunkel DE, Bauer CA, Sun GH et al. Clinical practice guideline: tinnitus. Otolaryngol Head Neck Surg. 2014.